Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Evropska unija je osobama raseljenim zbog sukoba odobrila privremenu zaštitu, stvarajući pravni okvir koji se značajno razlikuje od klasičnih procedura azila.
Aktivirana prvi put u martu 2022. godine, privremena zaštita je više puta produžavana i trenutno ostaje na snazi do marta 2027. godine. Korisnici ovog statusa imaju pravo boravka, pristup tržištu rada, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i određenim socijalnim pravima, uz mogućnost putovanja između Evropske unije i Ukrajine.
U mnogim zemljama prijema politike prema ukrajinskim izbeglicama implicitno se zasnivaju na transnacionalnom pristupu. Ovakvo shvatanje polazi od činjenice da raseljene osobe mogu istovremeno održavati društvene, porodične, ekonomske i emocionalne veze sa zemljom porekla, a da pritom učestvuju u životu društva domaćina.
Ukrajinske izbeglice u Francuskoj
Krajem 2024. godine u Francuskoj je živelo više od 114.000 Ukrajinaca koji su koristili privremenu zaštitu ili neki drugi oblik međunarodne zaštite. Uprkos svojoj veličini i ekonomskoj snazi, Francuska je među državama Evropske unije koje primaju najmanji broj korisnika privremene zaštite u odnosu na broj stanovnika.
Ova činjenica manje govori o stepenu solidarnosti francuskog društva, a više o migracionim strategijama samih Ukrajinaca. Mnogi su utočište potražili u susednim državama ili u zemljama gde su već postojale značajne ukrajinske zajednice. Pre rata, ukrajinska dijaspora u Francuskoj bila je relativno malobrojna i procenjivala se na oko 17.000 ljudi.
Ipak, francusko društvo pokazalo je značajnu solidarnost. Lokalne vlasti, prefekture, udruženja građana, humanitarne organizacije i pojedinci brzo su se mobilisali kako bi obezbedili smeštaj, administrativnu pomoć i hitnu podršku. Ovaj napor bio je posebno važan imajući u vidu da su većinu pristiglih činile žene sa decom.
Poseban pravni status
Položaj Ukrajinaca značajno se razlikuje od položaja klasičnih tražilaca azila.
U Francuskoj tražioci azila podležu određenim ograničenjima kada je reč o pristupu tržištu rada tokom prvih meseci postupka. Korisnici privremene zaštite, nasuprot tome, mogu da rade odmah po dolasku.
Ovaj izuzetni status prvi put je aktiviran u istoriji Evropske unije kako bi se izbeglo preopterećenje nacionalnih sistema azila usled masovnog priliva raseljenih osoba.
Međutim, privremena zaštita ima i svoja ograničenja. Njeni korisnici nemaju automatski pristup svim socijalnim pravima koja su dostupna dugoročnim rezidentima, a njihov status je po definiciji privremen. Boravišne dozvole se periodično obnavljaju, a njihov opstanak zavisi od političkih odluka donetih na evropskom nivou.
Tako nastaje paradoksalna situacija: ukrajinske izbeglice uživaju prava koja su često brža i šira od onih koja imaju tražioci azila, ali istovremeno žive u neizvesnosti kada je reč o njihovoj dugoročnoj budućnosti.
Želja za povratkom ili rastuća neizvesnost?
Prema istraživanjima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), većina ukrajinskih izbeglica i dalje izražava želju da se jednog dana vrati u svoju zemlju.
Međutim, kako rat traje, ta perspektiva postaje sve neizvesnija. Mnogi koji su u početku očekivali kratkotrajno raseljavanje danas se suočavaju sa mogućnošću dugotrajnog egzila.
Nesigurnost ostaje glavni razlog koji sprečava povratak. Raseljene osobe navode i uništene stambene objekte, ograničene ekonomske mogućnosti i neizvesnost u pogledu budućih životnih uslova u Ukrajini.
Istovremeno, privremeni odlasci u Ukrajinu postaju sve češći. Mnogi odlaze kako bi posetili porodicu, proverili stanje svoje imovine ili održali veze sa sredinom iz koje potiču.
Potrebe koje se menjaju tokom vremena
Po dolasku u Francusku najhitnije potrebe odnosile su se na smeštaj, hranu i osnovnu materijalnu pomoć.
Kako je vreme prolazilo, prioriteti su se menjali. Pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, učenju francuskog jezika i zapošljavanju postao je od ključnog značaja.
Integracija na tržište rada ostaje jedan od najvećih izazova. Iako mnogi Ukrajinci poseduju univerzitetske diplome i visoke profesionalne kvalifikacije, procedure priznavanja diploma često su duge i složene. Posledica je česta profesionalna deklasacija.
Mnoge Ukrajinke danas rade u kućnoj nezi, ugostiteljstvu, trgovini, prevodilaštvu i uslužnim delatnostima. Posebno je teško lekarima, pravnicima, inženjerima ili nastavnicima čije kvalifikacije nije jednostavno preneti u francuski sistem.
Kao i mnoge migrantske grupe pre njih, i Ukrajinci se suočavaju sa realnošću rada ispod nivoa svojih kvalifikacija.
Porast zahteva za azil
Poslednjih godina broj zahteva za azil koje podnose ukrajinski državljani u Francuskoj značajno je porastao.
Ovaj trend može imati više uzroka. Neki traže veću pravnu sigurnost od one koju pruža privremena zaštita. Drugi strahuju da bi taj režim mogao prestati da važi dok uslovi za bezbedan povratak još nisu ispunjeni.
Porast zahteva za azil otkriva dublju dilemu. Privremena zaštita zamišljena je kao hitan odgovor na masovno raseljavanje, a ne kao trajni migracioni okvir. Međutim, kako rat traje, granica između privremenog utočišta i trajnog naseljavanja postaje sve nejasnija.
Privilegovan prijem?
Prijem Ukrajinaca često se poredi sa prijemom drugih grupa izbeglica koje su poslednjih godina pristizale u Evropu.
Politička podrška, medijska pažnja i naklonost javnog mnjenja stvorili su talas solidarnosti bez presedana tokom prvih godina sukoba.
Ipak, povoljan pravni okvir ne garantuje automatski uspešnu integraciju.
Jezičke prepreke, nedostatak profesionalnih mreža, porodične obaveze i psihološke posledice rata i dalje snažno utiču na živote mnogih izbeglica.
Pored toga, privremena priroda njihovog statusa može obeshrabriti kako javne institucije tako i privatne poslodavce da ulažu u dugoročne procese integracije.
Ono što na prvi pogled izgleda kao privilegovan položaj može se pretvoriti u izvor ranjivosti. Za razliku od drugih migranata ili izbeglica koji imaju jasniju perspektivu trajnog nastanjivanja, mnogi Ukrajinci ostaju između dve budućnosti: obnove života u Francuskoj ili povratka u Ukrajinu.
Između zaštite i neizvesnosti
Iskustvo ukrajinskih izbeglica pokazuje i prednosti i ograničenja sistema privremene zaštite.
Ovaj mehanizam omogućio je brz pristup bezbednosti, radu, obrazovanju i socijalnim pravima. Istovremeno, njegova privremena priroda stvara trajnu neizvesnost za ljude koji pokušavaju da obnove svoje živote, ostajući snažno povezani sa svojom zemljom porekla.
Više od tri godine nakon početka rata, mnoge ukrajinske izbeglice i dalje žive između dva sveta: zaštićene, ali ne potpuno nastanjene; integrisane, ali bez izvesnosti o tome šta donosi budućnost.
Za dalje čitanje
- Čabrilo Blagojević, Ljiljana Čabrilo (2025). Ukrainian Refugees in France: Integration Challenges and Policy Ambiguities. Ukrainian Policymaker, vol. 16.
- UNHCR. Lives on Hold: Intentions and Perspectives of Ukrainian Refugees and Internally Displaced Persons.
- Evropska komisija. Temporary Protection for People Fleeing Ukraine.
- OECD (2024). What We Know About the Skills and Labour Market Integration of Ukrainian Refugees in OECD Countries.
Kako citirati ovaj tekst
Čabrilo Blagojević, Ljiljana (2026). Ukrajinske izbeglice u Francuskoj: između privremene zaštite i neizvesne integracije. IMIGRA – Institut pour l’étude des migrations, de la diaspora et de l’exil. Dostupno na: www.imigra.fr