Утврђивање тачног броја људи српског порекла који живе ван Србије представља један од сложенијих проблема у истраживању миграција. Разлози за то леже како у методолошким ограничењима статистичких евиденција, тако и у специфичностима новије историје и идентитетских промена становништва Србије.
Званичне статистике земаља пријема најчешће као основни критеријум користе државу рођења, а не национално или етничко порекло. Становништво српског порекла је, међутим, током последњих деценија пролазило кроз различита политичко-државна уређења. Због тога су Срби у међународним статистикама често евидентирани под различитим националним категоријама. Додатну потешкоћу представља чињеница да су се многи исељеници дуг период изјашњавали као Југословени, што отежава праћење континуитета миграција (Гречић, 2019).
Према подацима ОЕЦД-а из Прегледа међународних миграција 2018, Србија се налази на 41. месту међу 50 земаља са најбројнијом емиграцијом. У периоду од 2006. до 2016. године просечан годишњи одлазак из Србије у земље ОЕЦД-а износио је око 37.000 особа. Посебно се издваја 2015. година, када је емигрирало око 60.000 људи. Након тога, обим исељавања се делимично смањио, али је остао стабилно висок.
Истовремено се у статистичким подацима бележи пад броја српских држављана у свету, што на први поглед делује контрадикторно. Ово се може објаснити чињеницом да велики број исељеника стиче држављанство земље пријема или користи могућност двојног држављанства. На тај начин, они се у званичним евиденцијама више не воде као страни држављани.
Ови процеси повезују се са ширим савременим трендовима и развојем транснационалних идентитета, али и са дугорочним слабљењем националне идентификације, условљеним историјским и политичким околностима (Гречић, 2019).
У стручним круговима и јавном дискурсу процењује се да српска дијаспора броји више од 4 милиона људи (Бобић, Весковић-Анђелковић, Кокотовић-Каназир, 2016; Службени гласник РС, бр. 4/2011). Ако се овај податак упореди са пописом становништва из 2022. године, према којем Србија има око 6,6 милиона становника, може се закључити да више од трећине Срба и особа српског порекла данас живи ван матице.